Рођење Сита

Адам и Ева држе у наручју свог новорођеног сина Сита у бујном врту, лица окренутих ка детету са нежношћу и обновљеном надом. Дете је увијено у мек покривач од животињске коже, што визуелно повезује породицу са раним светом Постања после Едема и првих људских нараштаја. Ова сцена одражава тренутак након Авељеве смрти, када Ева прима Сита као сина кога је Бог поставио уместо Авеља. У Постању, Сит постаје дете кроз које се наставља заветна лоза, водећи ка верној лози именованој у Светом писму. Уметничко дело представља рођење не само као породични тренутак, већ као знак божанске милости, континуитета и обнове после жалости.